|
|
SVRLJIG I SVRLJIŠKI "VLADARI" - DANAS, JUČE...
 |
OPŠTINSKO RUKOVODSTVO
IZABRANO 2004. GODINE |
 |
SAŠA GOLUBOVIĆ PREDSEDNIK OPŠTINE
Saša Golubović, profesor geografije, od 11. oktobra 2004. godine, zvanično se nalazi na funkciji predsednika opštine Svrljig. Golubović je na ovu funkciju došao kao predsednik Skupštine opštine Svrljig, posle smene Tihomira Videnovića (Demokratska stranka) izabranag oktobra 2000. godine. |
Na neposrednim izborima za predsednika opštine učestvovalo je ukupno 14 kandidata: Aleksandar Batanjac (GG „Sloga), Slavica Božinović (DS), Mariola Gagić (samostalni kandidat), Saša Golubobvić (g 17plus), Srbislav Djordjević (SRS), Mašan Jovanović (SPO), Zoran Lazarević (PSS Bogoljub Karić), Milinko Marković (DSS), Milija Miletić (Ujedinjena seljačka stranka), dr Vlastimir Milkić (Pokret za Svrljig – NS), Srboljub Milovanović (samostalni kandidat), Gordon Pertić (Samostalni kandidat), Vlastimir Petrović (GG Radoš Božinović) i Radiša Savić (SPS).
U prvom izbornom krugu najviše glasova su osvojili Saša Golubović (18,71%), Radiša Savić (13,90%) i dr Vlastimir Milkić (12,50).
U drugom krugu glasanja, na listi su bili Saša Golubović, koji je osvojio poverenje 62,88% birača i izabran za predsednika opštine. |
 |
MILIJA MILETIĆ, (Ujedinjena seljačka stranka), zamenik predsednika opštine
Na konstitutivnoj sednici SO Svrljig, održanoj 19. oktobra 2004.g. za zamenika predsednika opštine Svrljig izabran je Milija Miletić, funkcioner Ujedinjene seljačke stranke, koja je na izborima osvojila 6 odborničkih mesta, najviše, koliko i SPS. |
| MILINKO MARKOVIĆ, predsed nik SO SVRLJIG
Za predsednika Skupštine opštine Svrljig izabran je Milinko Marković, diplomirani pravnik iz redova odbornika DSS.
Marković je na funkciji ostao do iznenadne smrti 21. jula 2006. godine.
|
DEJAN JOVANOVIĆ (SPO), zamenik predsednika SO Svrljig
Skupština je za zamenika predsednika SO izabrala Dejana Jovanovića, odbornika Srpskog pokreta obnove u opštinskom parlamentu.
Jovanović je ovu funkciju obavljao sve do smene 29.septembra 2005.g. |
GORAN JERMIJIĆ (SRS), zamenik predsednika SO Svrljig
Posle smene Dejana Jovanovića sa funkcije zamenika predsednika SO Svrljig za novog zamenika predsednika Skupštine izabran je Goran Jeremić, odbornik Srpske radikalne stranke u opštinskom parlamentu. |
|
DEJANA MITIĆ, NAČELNICA, UPRAVE
DANIJELA BUDIMOVIĆ, SEKRETAR SO
Od izbora 2004. godine na funkciji načelnice opštine Svrljig je diplomirana pravnica Dejana Mitić, a sekretar Skupštine je diplomirana pravnica Danijela Budimović.
|
|
OPŠTINSKO RUKOVODSTVO POSLE DEMKRETSKIH
PROMENA 2000.
|
TIHOMIR VIDENOVIĆ PREDSEDNIK SKUPŠTINE OPŠTINE SVRLJIG
Tihomir Videnović, na izborima 2000. godine, kao odbornik sa liste DOS-a, član DS, izabran je u Skupštini SO većinom glasova, za predsednika Skupštine opštine Svrljig. Njegov protivkandidat bio je Saša Golubović, kandidat SPS. |
 |
Tihomir Videnović je smenjen sa dužnosti predsednika na vanrednoj sednici SO Svrljig održanoj 12. maja 2004.godine, zbog nezakonitog izdavanja garancija od strane opštine (Izvršnog odbora SO) za kredit „Vomapromu“.
Tihomir Videnović je bio prvi predsednik Skupštine opštine Svrljig posle demokratskih promena u zemlji a u nekoliko prethodnih mandata je bio i odbornik SO kao predstavnik opozicije (DS), u sazivima kada su apsolutnu većinu imali odbornici SPS. |
SAŠA GOLUBOVIĆ, PREDSEDNIK SKUPŠTINE OPŠTINE SVRLJIG
Posle smene Tihomira Videnovića, na sednici SO održanoj 19. maja 2004. godine za novog predsednika je izabran Saša Golubović, odbornik (sada) G 17 plus. Golubović je dobio 22 glasa od 34 odbornika koliko je glasalo. Za novog predsednika je glasala novostvorena koalicija SPS – JUL – NS, mada su glasali i odbornici iz drugih stranaka, pa i DOS-a. |
 |
Dr SLAVOLJUB PETKOVIĆ, POTPRESEDNIK SO
Oktobra meseca za potpresednika SO izabran je dr Slavoljub Petković, iz koalicije „Zajedno za Svrljig“. Njegov protivkandidat bio je Radoš Božinović, samostalni odbornik, iz koalicije „DOS-ZAJEDNO ZA SVRLJIG“, ali kao kandidat SPS-a. |
Dr S. Petković je posle smene predsednika Skupštine opštine i Izvršnog dobora SO na čelu sa A. Batanjecem podneo ostavku na mesto odbornika i potpresednika SO na 11. sednici SO Svrljig održanoj 10. avgusta 2004.godine.
Petković je svoju ostavku obrazložio dan ranije na konferenciji za medije.
Dr S. Petković je bio odbornik i u prethodnim sazivima SO sa liste opozicionog Srpskog pokreta obnove u Svrljigu. |
ALEKSANDAR BATANJAC, PREDSEDNIK IZVŠRNOG ODBORA SO
A. Batanjac je izabran za predsednika Izvršnog odbora Skupštine opštine Svrljig, u čijem sastavu su bili članovi iz vladajuće koalicije DOS – Pokret za Svrljig, mada je u samom Izvršnom odbor većinu imala Demokratska stranka.
Aleksandar Batanjac i čitav Izvršni odbor su smenjeni zajedno sa |
 |
| predsednikom opštine na vanrednoj sednici SO 12. maja 2004. godine, zbog, već tada „slučaja Vomaprom“, mada su na funkciji ostali sve do kraja mandata, zbog nemogućnosti da odbornici SO izaberu novog predsednika IO SO Svrljig. |
MOMIR ĆIRIĆ, SEKRETAR SO SVRLJIG
Oktobra meseca 2000. godine za sekretara SO Svrljig izabran je Momir Ćirić, diplomirani pravnik, sa liste Koalicije za Svrljig, inače svojevremeno i funkcioner Opštinskog odbora SPO u Svrljigu.
U vreme smene predsednika opštine i Izvršnog odbora SO Svrljig, Momir Ćirić podnosi ostavku zbog odlaska na novo radno mesto |
DIJANA MITIĆ, SEKRETAR SO SVRLJIG
Posle ostavke dotadašnjeg sekretara Skupštine opštine Momira Ćirića, zbog odlaska na novo radno mesto, na sednici SO Svrljig, održanoj 22. jula 2004. godine, na ovu funkciju je izabrana izabrana Dijana Mitić, diplomirani pravnik. |
IZBORI 1992. g. - PRVA VIŠESTRANAČKA SKUPŠTINA
| |
VLASTIMIR MARKOVIĆ, predsednik Skupštine opštine Svrljig
Vlastimir Marković, direktor ITK „Svrljig“, je na konstitutivnoj sednici održanoj 19. jula 1992. godine izabran za predsednika prve višestranačke Skupštine opštine Svrljig. |
| |
Dr. LJUBINKO RADOSAVLJEVIĆ, potpresednik Skupštine opštine Svrljig
Dr Ljubinko Radosavljević, lektar Doma zdravlja u Svrljigu izabran je za potpresednika |
Prvu višestranačku Skupštinu konstituisanu 19. jula 1992. godine, činilo je 29 odbornika Socijalističke partije Srbije (SPS), 1 odbornik Srpske radikalne stranke (SRS) I 1 odbornik grupe gradjana.
(Tačnije, Skupština je konstituisana sa tridesetoro odbornika, jer u jednoj izbornoj jedinici, na gradskom području 31. maja nisu održani izbori, jer nije bilo kandidata. Kasnije, prvi krug izbora u izbornoj jedinici 31 održan je 2. avgusta a u drugom krugu, 16. avgusta za odbornika je izabran kandidat SPS.). |
Marš na Drinu...
Na ovim izborima Svrljižani su glasali da „Marš na Drinu“ bude nacionalna himna, da grb bude sa ocilima na štitu, dok se za zastavu bez petokrake izjasnilo preko 11 hiljada birača od 12.349 upisanih birača iz svrljiške opštine.
|
IZBORI 1998 - BRANKO MILADINOVIĆ PREDSEDNIK OPŠTINE
| |
Ing. Branko Miladinović, predsednik opštine
Na zajedničkoj sednici SO Svrljig 27.11.1989. delegati sva tri opštinska veća za predsednika opštine izabrali su Branka Miladinovića, diplomiranog inženjera agronomije. |
| |
Dr. Ivica Antić, potpresednik
Za potpresednika Skupštine opštine, na istoj sednici, izabran je dr Ivica Antić, lekar doma zdravlja u Svrljigu
|
Za predsednika Društveno-političkog veća izabran je Dragan Kostić, za predsednika Veća udruženog rada Rusomir Vidojković i Miroljub Lazarević za predsednika Veća mesnih zajednica.
Za predsednika Izvršnog saveta izabran je Milen Mihajlović.
Na takozvanom prethodnom, odnosno neposrednom izjašanjavanju gradjana za predsednika SO kandidat Branko Miladinović dobio je 8.916, Vlastimir Antić 4.634 a Svedtomir Ljubenović 1.087 glasova, dok je na birališta izašlo 81,7 posto birača. |
Borivoje Petrović |
1963 – 1967
BORIVOJE PETROVIĆ, agronom, bko je na funkciji predsednika Skupštine opštine Svrljig u četvorogodišnjem mandatnom periodu od 1963. do 1967. godine.
Borivoje Petrović bio je od 1968. do 1972. godine poslanik u Privrednom veću Narodne Republike Srbije.
|
1959 – 1963
BOŠKO ILIĆ, obavljao je funkciju predsednika Skupštine opštine Svrljig. |
1945
TIHOMIR NIKODIJEVIĆ, načelnik Sreza svrljiškog.
Prema nepotpunim podacima Nikodijević je bio prvi posleratni načelnika, tada još uvek Sreza svrljiškog |
|
[Kategorija: Razno] [Datum: 2007-09-27]
KNJIŽEVNA NAGRADA SO SVRLJIG „GORDANA TODOROVIĆ“
ŽENAMA KNJIŽEVNIM STVARAOCIMA DODELJUJE SE OVE GODINE
Gordana Todorović |
KNJIŽEVNA NAGRADA „GORANA
TODOROVIĆ“
Književna nagrada Skupštine opštine Svrljig - „Gordana Todorović“ dodeljuje se, svake druge godine, ženama književnim stvaraocima.
Ova književna nagrada ustanovljena je krajem devedesetih godina prošloga veka i nosi ime značajne srpske pesnikinje Gordane Todorović, rodjene u svrljiškom Drajincu, koja je u svet poezije i književnosti zakoračila zajedno sa Brankom Miljkovićem.
|
Bojana Stojanović - Pantović |
Bojani Stojanović-Pantović, pesnikinji i esejisti, koja se bavi i književnom kritikom, književna nagrada „Gordana Todorović“ je uručena 2005. godine.
Dosadašnje dobtinice ove prestižne književne nagrade su: Zorica Arsić-Mandarić, Zlata Kocić, Darinka Jevrić i Bojana Stojanović-Pantović.
Prema utvrdjenoj dinamici, ova književna nagrada Skupštine opštine Svrljig, ženama književnim stvaraocima treba da bude uručena krajem ove godine
|
[Kategorija: "DANI GORDANE TODOROVIĆ"] [Datum: 2007-09-19]
SVRLJIG: BELMUŽIJADA, PASTIRICE, SABOR GAJDAŠA…
| U Svrljigu je 6. septembra 2007. godine, u organizaciji Opštine Svrljig i Fonda za razvoj poljoprivrede opštine Svrljig održana druga po redu „Belmužijada“ i Izložba svrljiškog sira. U okviru ove manifestacije, u organizaciji Opštine Svrljig i Kulturnog centra Svrljig održan je i Sabor gajdaša Srbije, drugi po redu, i izabrane najlepše (male pastirice). |
Foto:Aleksandar Petković |
NAJLEPŠE PASTIRICE
|
Marija Milojević
Četrnaestogodišnja učenica osmog razreda Marija Milojević, iz Slivja, proglašena je za najlepšu mladu pastiricu. Njene prve pratilje su, takodje učenice – Barbara Anđelković i Sandra Medenica a druge dve pratilje – Marija Stevanović i Andjela Ristić. |
Foto:Aleksandar Petković - Pele |
Druga „Belmužijada“
Za tekmičenje u pripremanju „belmuža“, svrljiškog kulinarskog specijaliteta koji se od pamtiveka priprema, uglavnom u ovom kraju, na obroncima Svrljiških planina i u dolini Svrljiškog Timoka, od mladog, jednodnevnog sira, ovčijeg ili kravljeg i sa malo kukuruznog brašna, ove godine se prijavilo trinaest ekipa.
Takmičare je ocenjivao stručni žiri, koji je predvodio Zaharije Trnavčević, novinar B92.
Redosled najuspešnijih ekipa u spremanju „belmuža“
| Mesto |
Naziv ekipe |
Mesto |
Takmičari |
I |
„POGLED“ Sir produkt Guševac 19 poena |
Guševac |
Goran Živić
Siniša Aleksić
Radiša Živić |
|
II
|
„Mi nismo andjeli“ 16 poena |
Svrljig |
Radica Veljković
Marija Gligorijević
Slavica |
III |
„Lipnica“ 14 poena |
Plužina |
Vlada DespotovićRadmilo Velojić
Paun Despotović |
|
Milija Miletić, predsednik Organizacionog odbora i
Zaharije Trnavčević, novinar
Tv B 92
Foto;Aleksandar Petković |
 Pobednička ekipa u spremanju belmuža |
 Ekipa S&D Copmpani Grbavče Svrljig |
III IZLOŽBA SVRLJIŠKOG SIRA
Na trećoj izložbi sira bilo je izloženo ukupno 40 uzoraka kravljeg i ovčijeg sira. Svoj sir, van konkurencije, izložilo je i gazdinstvo manastira Sveti arhangel Gavrilo kod Pirkovca.Po oceni profeseora dr Ognjena Maćeja, izloženi sirevi su odličnog i skoro ujednačenog kvaliteta čime su se stekli uslovi za brzu standardizaciju sira sa oznakom „svrljiški“.
| Vrsta sira |
Osvojeno
mesto |
Proizvodjač |
mesto |
|
KRAVLJI KRIŠKA
|
I
II
III |
Drena Todrović
Vinka Zdravković
Ljubinka Aleksić |
DjurinacIzvorDjurinac |
KRAVLJI SITAN |
I
II
III |
Miodrag Djordjević
Mirjana Despotović
Jasmina Mladenović |
SvrljigPlužinaSvrljig |
OVČIJI KRIŠKA |
I
II
III |
Slobodanka Petković
Ljubinka Kostić
Vesna Ivković |
ŠljivovikSvrljigDrajinac |
OVČIJI SITAN |
I
II
III |
Jasmina Mladenović
Ivan Arsić
Varadinka Nikolić |
SvrljigGalibabinacDavidovac |
Komisija:
Prof. dr Ognjen Maćej, prodekan Poljoprivrednog fakultetu u Zemunu
Dr. Snežana Jovanović, prof. Polj. Fakulteta u Zemunu
Tanja Vučić, asisten na katedri mlekarstva Polj. Fak. u Zemunu |
|
|
Miodrag Simić Sima, jedini takmičar
iz Svrljiga oduševio publiku...
|
II SABOR GAJDAŠA
Na drugom Saboru gajdaša nadmetalo se osam takmičara:
1. Petar Čulimović, Šarbanovac, Bor
2. Slobodan Gale Dimitijević, Taskovići Gadžin Han
3. Tomislav Djordjević, Ribarska Banja, Kruševac
4. Vladan Radisavljević, Aleksinac
5. Maksim Mudrinić, Sivac, Kula
6. Miodrag Mija Simić, Lozan, Svrljig
7. Žika Petković, Bela Palanka
8. Marko Marković, Bela Palanka
Po odluci žirija, u sastavu: Mr Danka Lajić – Mihajlović,
etnomuzikolog, Dr Mirjana Zakić, etnomuzikolog i Mirjana Drobac, etnomuzikolog, za po bednika ovogodišnjeg Saborga gajdaša proglašen je Slobodan Dimitrijević, Gale iz Taskovića, drugo mesto je pripalo Maksimu Mudriniću, iz Sivca a treća Tomislavu Djordjeviću, prošlogodišnjem pobedniku Sabora.
|
 ap
Dragoslav Dimitrijević, Gale
pobednik II Sabora gajdaša |
 ap
Maksim Mudrinić, drugo mesto,
oduševio publiku vojvodjanskim
gjadama |
 ap
Tomislav Đorđević, ove godine traći,
prošle godine prvi |
| Domaćini Belmužijade i Sabora gajdaša 2007. godine bili su: Milija Miletić, predsednik Organizacionog odbora, Milen Gojković – direktor Kulturnog centra Svrljig i Ana Jovanović – Kulturno umetničko društvo „Prekonoga“. |
Jednodnevni sabor “belmiuža” i gajdaša u Svrljigu posetilo je oko hiljadu i po posetilaca, a što je zanimljivo bilo je dosta gostiju sa strane.
Manifestaciju je pratio i veliki broj medija . |
Чувар традиције сврљишких гајди
Зајечарац Бокан Станковић годинама је водећи свирач у оркестру Горана Бреговића и истакнути борац за етнозвук у Србији |
 |
Трогласне гајде само у Србији: Бокан Станковић
(Фото из личног албума) |
Зајечар – И девету годину узастопно, прослављени свирач из оркестра Горана Бреговића Бокан Станковић из зајечарског села Ласова, испод Тупижнице, свираће на новогодишњем дочеку у белом свету, одвојен од породице. Први Брегин трубач већ се радује што ће њему и друговима аплаудирати на градском тргу у Напуљу, у Италији, што ће после тога кренути у Женеву, па на 12-дневну турнеју у Чиле, затим у Аустрију, Бразил... У минулих 12 година – колико у овом оркестру („за свадбе и сахране“) свира прву трубу, гајде, окарину, дудук и фрулу (а често се појављује и као вокални солиста и играч прастарих кола) – зајечарски виртуоз не зна за умор. Све што сада свира свирао је, пуним плућима, и када је имао само 13 година.Ипак, изнад свега, ипак, воли гајде, и то оне сврљишке, трогласне, каквих нигде више нема на свету. Одан је породици и посебно „највећем професионалцу“ Горану Бреговићу. А што је музику изабрао за животни позив захвалан је оцу своје мајке Петровке Милету Борином Славковићу, познатом играчу старих кола који је први запазио дар несташног Болета. Тај деда, и данас необично виталан, усмерио је отреситог малишана на музичке школе, а потом га је Бреговић уздигао до светске славе. Најпре је даровити Бокан завршио нижу музичку школу у Зајечару (за само три године, заједно са средњом техничком), па потом средњу музичку школу „Мокрањац“ у Београду и убрзо постао прва труба у деветочланом интернационалном оркестру Бреговићевих професионалаца. – Питају ме како издржавам, а ја кажем да уживам зато што радим то што волим и што ми је газда баш Горан Бреговић – каже за „Политику“ овај зајечарски горштак, док разговарамо у његовом новосаграђеном дому у Зајечару. – Све је код Горана Бреговића унапред строго испланирано за најмање годину дана. Захваљујући њему, видео само цео свет, свирао на 1.300 концерата, у више од 200 градова, на свим континентима. Нисам био једино на Новом Зеланду, а радујем се што ћу видети и Кину и Јапан. Био сам и на Андима и на Пиринејима. У једном градићу испод Анда на нашем језику певало је 6.000 људи.Музичку пратњу Боканових инструмената имају и најбољи певачи Грчке, Бугарске и Турске, а од наших популарна Цеца. Он и његови планинци у Ласову посебно памте Бреговићев долазак на свадбу његовог првог трубача. („Бог те маз’о, ја сам имао само 50 сватова када сам се женио, а мој први трубач, негде тамо на бугарској граници, чак 750 душа“, причао је касније популарни композитор.) Долазио је Бреговић у Ласово и у лов, и да пече ракију, сликао се са свима у селу: од трогодишњака до стогодишњака. Долазио Брега и у нову кућу Станковића у Зајечару, на славе и рођендане. Фасцинирао га је посебно када му је за само један дан средио да оде на операцију срца. Брега је рекао: „Ниси, ба, нормалан, зар да останем без прве трубе“.Бокан Станковић све чини да у српском фолклору сачува гајде и старе обичаје, у најизворнијем облику. Већ има 40 гајди („само још да се склопе“), и то оних оригиналних сврљишких, трогласних. Купује их, не питајући за цену. Таквих више нема на свету, у то је сасвим сигуран. Од свирача остали су још само четворица, а до пре 70 година било је само у Ласову више од 70 свирача народних инструмената. Бокан је научио да свира на гајдама које су остале од чукундеде Милисава Динића, који је умро 1904. године. Било их је још више у околини Сврљига и Сокобање. Двогласних, фризираних, гајди има највише у Бугарској. Тамо постоје и државне радионице и државне школе за израду гајди и других народних инструмената и за школовање певача изворне музике. Код нас, међутим, сврљишке гајде, јединствене у свету, израђује још само мајстор Неша из Преконоге код Сврљига. А и он има већ 70 година. – Ето, на први Сабор фрулаша у Грљану пре 23 године, на коме сам учествовао, дошло је 70 свирача на гајдама, фрули, окарини и дудуку, а на последњи само шест – вели Бокан. Од гајди, изгледа, сви беже. Успео је на семинару у Матарушкој Бањи да заинтересује само млађаног, али већ познатог, Слободана Тркуљу из Новог Сада. Али, ни он се није определио за сврљишке гајде, већ за оне двогласне...
Стојан Тодоровић (Политика)
[објављено: 29.12.2007.] |
|
Vaš komentar: Forum ili info@svrljig.info
[Kategorija: BELMUŽIJADA] [Datum: 2007 09 07]
 2007-09-05 |
BELMUŽIJADA I SABOR GAJDAŠA |
SVRLJIG - Na svrljiškom Pastirištu u četvrtak se održavaju druga Belmužijada i drugi Srbor gajdaša, u organizaciji Skupštine opštine Svrljig, Kulturnog centra i Fonda za razvoj poljoprivrede SO Svrljig.
Ovi, privredno – kulturni skupovi počinju izložbom i ocenjivanjem svrljiškog sira, potom takmičenjem u pripremanju svrljiškog starinskog specijaliteta od sira i proje – belmuža, izborom najlepše pastirice i nastupom amatera iz Prekonoge, a večernji sati rezervisani za Sabor gajdaša.
Cilj ove manifestacije je privredno - kulturna prezentacija svrljiške opštine, sa akcentom na svrljiško jagnje, svrljiški sir, svrljišku ovcu, kačkavalj, i posebno na svrljiški belmuž, autentičan proizvod iz svrljiškog kraja. Sabor gajdaša, kao jedan od kulturnih reprezenata Svrljiga, organizovan je u saradnji sa Muzikološkim institutom Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) u Beogradu, Katedrom za etnomuzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti (FMU) u Beogradu, Etno-kulturološkom Radionicom Svrljig, Srpskim etnomuzikološkim društvom (SED), Savezom amatera Srbije, Radio-Beogradom i dr. Kako organizatori navode, ovaj sabor ima za cilj da oživi i sačuba izvorni melos, da otrgne od zaborava ovaj stari instrument i da prezentuje još uvek nezabeležene narodne pesme i kola. Takođe, ova muzička manifestacija ima za motiv da podstiče mlade gajdaše, kao i da ih i progodnim nagradama stimuliše u misiji očuvanja ovog vida narodnog stvaralaštva.
Tradicija gajdaštva u Svrljigu duga je gotovo dva veka, i ovaj „ muški“ instrument, kakav mu epitet daju naši kazivači i pevači, sa svojim prepoznatljivim zvukom prilično je bio popularan u svrljiškim selima, skoro sve do polovine prošloga veka, a dan danas često zastupljen na raznim kulturnim manifestacijama. Mv.P. |
|
ПОЛИТИКА -2007-09-05
|
|
| SABOR GAJDAŠA I FESTIVAL SIRA U SVRLJIGU |
| RTS - Četvrtak, Septembar 06, 2007 05:52 |
Opština Svrljig, Opštinski fond za razvoj poljoprivrede i Kulturni centar organizuju Festival svrljiškog sira i belmuža, specijaliteta, koji se vekovima u ovom kraju priprema od mladog ovčjeg i kravljeg sira, i Sabor gajdaša Srbije.
Cilj 'Belmužijade' je stvaranje uslova da se u dogledno vreme proizvodnja svrljiškog sira ujednači i proizvodi prema jedinstvenoj tehnologij i da se zaštiti proizvodnja belmuža kao brenda ovog kraja.
Sabor gajdaša organizovan je u saradnji s Muzikološkim institutom SANU u Beogradu, Katedrom za etnomuzikologiju FMU u Beogradu, Etno-kulturološkom radionicom Svrljig, Srpskim etnomuzikološkim društvom i drugim institucijama.
Cilj Sabora je da otrgne od zaborava drevni narodni instrument gajde i stare ili još nezabeležene muzičke numere, izvođene na ovom instrumentu.
Kao i na nekadašnjem svrljškom 'Pastirskom saboru', sada će nastupiti društva koja neguju narodne običaje, a biće organizovana etno-izložba i izabrana najlepša pastirica. |
|
|
SABOR GAJDAŠA I BELMUŽA U SVRLJIGU
2007-09-07 13:01:58
SVRLJIG (SINA) – U Svrljigu, sedištu svrljiške opštine koja je sve do polovine šezdesetih godina važila kao stočarski kraj, a onda je ovoj važnoj grani, pod naletom induistrjalizacije "došao kraj", da bi pred kraj prošloga veka i inudstriji "došao kraj", sada se ulažu posebni napori da stočarstvo ponovo oživi.
Pored jačanja opštinskog fonda za razvoj poljoprivrede, jedna od mera, ne manje važna od "finansijske" je i propagandna – Sabor belmuža i gajdaša, jedna kao stari kulinarski specijalitet od mladog sira i "projenog" brašna, ono što je vekovima (jedino) ovde uspevalo a druga, gajde, po kojima je takođe ovaj kraj prepoznatljiv. Uostalom, kako kažu Svrljižani i belmuž i gajde potiču od ovce, posebno one, svrljiške.
U okviru Druge belmužijade održana je treća smotra svrljiškog ovčijeg i kravljeg sira i drugo takmičenje u spremanju belmuža, starinskog specijaliteta, koji se priprema od jednodnevnog ovčijeg ili kravljeg sira, na taj način što se sir, na jakoj vatri prosto pretvara u maslo kome se doda malo brašna od kukuruza, odnosno proje.
Kao nekada, polovinom šezdesetih godina na, u to vreme, čuvenim Pastirskim saborima koji su trajali tek pet leta, i na ovogodišnjoj "Belmužijadi" izabrana je najlepša pastirica i njene pratilje, između pedesetak devojčica, kao i najbolji gajdar ovogodišnjeg drugog Sabora gajdaša Srbije.
Četrnaestogodišnja učenica osmog razreda Marija Milojević, proglašena je za najlepšu mladu pastiricu ovogodišnje "belmužijade", kao i dve njene druge i prve pratilje, po odluci žirija koji je predvodio poznati estradni umetnik Dragoslav Mihajlović – Kanarinac, rodom iz svrljiškog kraja.
Najbolji belmuž, od 13 takmičarskih ekipa, po oceni stručnog žirija, koji je predvodio doajen novinarstva Zaharije Trnavčević, uz pomomoć još jednog kolege novinara – Dragana Stojanovića, autora kultrnih tv emisija "Promaja" na niškoj TV5, pripremila je ekipa Mlekare "Sir produkt" iz Guševca, sela ispod Svrljiških planina. Ova ekipa koju su činili Goran Živić, Slaviša Aleksić i Radiša Živić, i prošle godine je spremila najbolji belmuž.
Između 25 ocenjenih uzoraka kravljeg sira, za najbolje su ocenjeni, u kategoriji kravlji sitan sir domaćina Miodraga Đorđevića, iz Svrljiga i u kategoriji kravlji sir "kriška" domaćice Drene Todorović iz Đurinca, svrljiškog prigradskog sela. Najbolji ovčiji sir pripremile su Svrljižanke (sitan) Jasmina Mladenović, iz Svrljiga i (kriška) Slobodanka Petković, iz Šljivovika, svrljiškog prigradskog sela.
Prva nagrada – svrljiške troglasne gajde iz radionice svrljiškog gajdaša Nenada Jovanovića, iz Prekonoge, pripala je ove godine, Slobodanu Dimitrijeviću Galetu, šezdesettrogodišnjem gajdaru iz Taskovića, kod Gadžinog Hana.
Između osam takmičara, posebnu pažnju publike izazvali su nastupi gajdara Maksima Mudrinića iz Sivca kod Kule i najmlađeg gajdaša, dvadesetčetvorogodišnjeg Vladana Radisavljevića, iz Aleksinca, studenta Muzičke akademije u Beogradu.
U programu su učestvovali i amateri Kulturno-umetničkog društva "Prekonoga" iz istoimenog sela, koje, jedino u svrljiškoj opštini, neguje stare, tradicionalne narodne običaje iz svrljiškog kraja.
♣
SVRLJIŠKE GAJDE
"Muški posao su gajde", često smo slušali od naših pevača, kazivača, te se ovo može preneti i na mnoge druge instrmente i njihovu gradnju u narodu svrljiškog kraja. Od mnogih duvačkih, pretežno pastirskih instrumenata, na prvom mestu su gajde, a zatim ostali: cevara, duduk, dudučka, duduče, diple-karabe i drombulja – zabeležio je profesor dr Dragoslav Dević.
Iako su, dakle, gajde "muški posao", i ovogodišnji žiri su činile samo dame - Mr Danka Lajić – Mihajlović, etnomuzikolog, Dr Mirjana Zakić, etnomuzikolog i Mirjana Drobac, etnomuzikolog.
♣
BELMUŽ
Kako je svrljiški specijalitet "belmuž" dobio ime? Pouzdanih podataka o tome nema, mada neki to ime povezuju sa zdravom hranom, sir i brašno od kukuruza, šta ćeš zdravije, i eto ti duboke starosti i sede bele kose, kod onih koji su često u ishrani koristili – belmuž.
Svrljižani još kažu da domaćini treba da jedu što god manje belmuža a da više ostave za goste, uglavnom sa strane.
Naravno, ovo je svrljiška podvala. Jer, belmuž je "jako jaka" hrana, pa kad se gosti zasite, onda domaćinima ostane više onog, za Svrljižane ipak glavnog specijaliteta - jagnjećeg pečenja.
|
Najlepša pastirica Marija Milivojević iz
Slivja
sa pratiljama |
Blic,2007-09-08
|
[Kategorija: BELMUŽIJADA] [Datum: 2007-09-05]
DENIZEN - ZAVRŠEN SEMINAR ‘’JAVNA DOSTIGNUĆA’’ (Public Achievement)
| Petodnevni trening za lokalne organizatore programa ‘’JAVNA DOSTIGNUĆA’’ (Public Achievement) koji se u Svrljigu održao u periodu 27. – 31. avgust 2007. godine okupio je 24 nastavnika i mladih iz Pirota, Bele Palanke, Gadžinog Hana, Aleksinca, Zaječara, Niša, Sićeva, Huma, Medoševca, Niševca i Svrljiga. Trening je organizovao Denizen-Centar za gradjanski aktivizam i deo je projekta ``Društvo radi`` koji se realizuje u partnestvu sa stručnom školom ‘’G.M. Dimitrov’’, Dunavci, Bugarska, kao deo Programa prekogranične saradnje Bugarska – Srbija koji finansura EU a realizuje Evropska agenicja za rekonstrukciju. |
 M.Djordjević |
|
Polaznici simpozijuma
’’Osnovni cilj našeg projekta je uspostavljanje mreže obrazovnih institucija pokretanjem partnerstva za lokalni razvoj, osnaživanje lidera i promovisanje lokalnih inicijativa u pograničnom regionu Srbija – Bugaraska. Obukom 24 lokalnih organizatora u okviru ’’Public Achievement’’ programa i omogućavanjem kontakata sa kolegama i grupama koje već deluju na drugoj strani granice pružamo mogućnost mladim ljudima da rade na definisanju i rešavanju problema, da prouče njihovu poyadinu, razrade strategiju delovanja i sastave plan akcije. Radeći na zajedničkom cilju stiču veštine koje su neophodne za ravoj građanskog društva.
|
U novembru se u Vidinu organizuje susret najuspešnijih grupa gde će predstanici osnovnih i srednjih škola, nevladinih organizacija i neformalnih grupa imati mogućnost da se susretnu, razmene iskustva i pokrenu saradnju sa kolegama sa druge strane granice’’ izjavio je Milan Đorđević, koordinator projekta.
‘’ Nastavnici i mladi koji su učestvovali na treningu stekli su neophodne veštine za rad sa grupom dece ili omladine na definisanju i rešavanju problema koji su važni za njih. Naš cilj je bio u podučavanju procesa koji koristi ohrabrivanju učesnika da reaguju i da budu odgovorni pri donošenju odluka, osposobljavanju za izradu plana akcije čiji će se rezultati ogledati u poboljšanju života mladih u njihovim sredinama, bitnih za njih same kao i za okolinu u kojoj žive. U početku će to biti sasvim mali koraci, a po onome što sam videla tokom treninga, posebno kod mladih aktivista, ima tu potencijala i za krupnije korake’’ izjavila je Proletka Paskova, međunarodni trener Public Achievement programa. |
[Kategorija: Razno] [Datum: 2007-09-05]
|
|
